Kada dođe vreme da se bira ili menja sistem grejanja, gotovo svako postavi isto pitanje, a to je čime je najjeftinije grejati. Odgovor, međutim, nije jednostavan broj, jer troškovi grejanja ne zavise samo od cene energenta, već i od toga koliko efikasno taj energent greje, koliko košta uređaj, i kakva je sama kuća. Zbog toga poređenje peleta, drva, struje i gasa ima smisla samo ako se gleda cela slika, a ne samo cena po vreći ili kubiku. U ovom tekstu objašnjavamo kako se troškovi grejanja stvarno porede, koje prednosti i mane ima svaki energent, i na šta obratiti pažnju pri izboru.
Najčešća greška pri poređenju sistema grejanja jeste gledanje samo cene energenta, na primer koliko košta vreća peleta, metar drva ili kilovat-sat struje. Problem je što različiti energenti nemaju istu energetsku vrednost niti istu efikasnost sagorevanja, pa ista cena ne znači i istu toplotu. Da bi poređenje bilo pošteno, gleda se koliko svaki energent daje korisne toplote za novac, a ne samo koliko košta njegova jedinica.
Uz to, na ukupan trošak grejanja utiču i tri stvari koje se lako zaborave. Prva je efikasnost uređaja, jer moderna peć na pelet ili kondenzacioni gasni kotao iskorišćavaju znatno veći deo energije goriva od stare peći. Druga je cena i vek uređaja, jer se početno ulaganje razlikuje od sistema do sistema. Treća, i možda najvažnija, jeste sama kuća, njena izolacija i kvadratura, jer loše izolovan prostor troši mnogo bez obzira na to čime se greje. Tek kada se sve to sabere, dobija se realna slika troškova grejanja.
Pelet je poslednjih godina postao vrlo popularan izbor, i to sa razlogom, jer spaja povoljnu cenu sa visokom udobnošću korišćenja. Pelet je gorivo od presovane drvne biomase, visoke i ujednačene kalorijske vrednosti, a peći i kotlovi na pelet rade automatski, sa doziranjem goriva i regulacijom temperature, pa ne zahtevaju stalno loženje kao klasična drva.
Prednosti peleta su, dakle, automatski rad, ujednačeno sagorevanje, mali procenat pepela i relativno povoljna cena grejanja u odnosu na udobnost koju pruža. Sa druge strane, za pelet je potreban odgovarajući uređaj, peć ili kotao na pelet, kao i suvo mesto za skladištenje, jer pelet je osetljiv na vlagu. Kvalitet peleta pritom značajno utiče na potrošnju, pa se ušteda ostvaruje samo uz kvalitetan pelet visoke kalorijske vrednosti i nisku vlažnost.
Drva za ogrev su najstariji i i dalje veoma zastupljen način grejanja, pre svega zbog niske cene samog energenta i široke dostupnosti. Za mnoga domaćinstva, naročito na selu i u kućama, drva ostaju najjeftinije gorivo po jedinici toplote, posebno ako postoji sopstveni izvor ili povoljna nabavka.
Mana drva nije u ceni, već u udobnosti i efikasnosti. Loženje drvima zahteva stalan rad, ručno ubacivanje, čišćenje pepela i nadzor vatre, a klasične peći na drva često imaju nižu efikasnost, pa deo toplote odlazi kroz dimnjak. Uz to, kvalitet grejanja zavisi od toga koliko su drva suva, jer vlažna drva daju manje toplote i više dima. Drva su zato dobar izbor za one kojima cena energenta znači najviše, a rad oko loženja im ne smeta.
Grejanje na struju je najjednostavnije i najudobnije, jer ne zahteva ni gorivo, ni skladištenje, ni loženje, a uređaji su jeftini i lako se koriste. Struja je i najčistija na mestu korišćenja, bez dima i pepela. Zbog te udobnosti mnogi je biraju, naročito u stanovima i za dogrevanje.
Ipak, kada se gleda cena grejanja po jedinici toplote, struja je najčešće najskuplja opcija za grejanje celog prostora tokom cele sezone, jer je električna energija skup način dobijanja toplote u odnosu na sagorevanje drveta ili gasa. Izuzetak su savremeni sistemi poput toplotnih pumpi, koji iz jedne jedinice struje izvuku više jedinica toplote i time menjaju celu računicu, ali oni spadaju u posebnu kategoriju i podrazumevaju veće početno ulaganje. Klasični električni grejači i radijatori, iako udobni, obično su najskuplji za redovno grejanje.
Grejanje na gas kombinuje udobnost sličnu struji sa obično povoljnijom cenom grejanja, pa je popularno tamo gde postoji priključak na gasnu mrežu. Gasni kotlovi rade automatski i lako se regulišu, a moderni kondenzacioni kotlovi imaju vrlo visoku efikasnost, pa dobro iskoriste energiju goriva.
Glavna ograničenja gasa su dostupnost i početno ulaganje, jer je za gasno grejanje potreban priključak na mrežu, gasni kotao i instalacija, što nije svuda moguće ni jeftino. Tamo gde priključak postoji, gas je često dobar spoj udobnosti i cene, dok je tamo gde ga nema, ulaganje u priključenje značajno. Cena samog gasa, kao i kod svih energenata, promenljiva je i utiče na konačnu računicu.
Iz svega navedenog jasno je da ne postoji jedan najbolji sistem grejanja za svakoga, već najbolji za konkretnu situaciju. Ako vam je najvažnija najniža cena energenta, a ne smeta rad oko loženja, drva su tradicionalno najjeftinija. Ako želite spoj povoljne cene i udobnosti automatskog rada, pelet je često najbolja ravnoteža. Ako je prioritet maksimalna jednostavnost, struja je najlakša, ali obično najskuplja, dok gas nudi udobnost uz nižu cenu tamo gde postoji priključak.
Pri izboru vredi razmisliti o nekoliko pitanja, a to su kolika je kvadratura i izolacija prostora, koliko ste spremni da uložite u uređaj na početku, koliko vam je važna udobnost i automatski rad, i imate li mesto za skladištenje goriva. Kada se odgovori na ta pitanja sagledaju zajedno, izbor postaje mnogo jasniji, jer se troškovi grejanja posmatraju kroz celu sliku, a ne samo kroz cenu na papiru.
