Većina reklamacija na pelet nema veze sa kvalitetom robe, već sa načinom na koji je pelet čuvan posle dostave. Pelet je proizvod od suvog drveta koji je presovan pod visokim pritiskom i on se ponaša kao sunđer, tiho i bez ikakvog vidljivog znaka upija vlagu iz vazduha oko sebe. Kada to razumete, skladištenje prestaje da bude sporedna stvar i postaje uslov da vam gorivo koje ste platili zaista da toplotu koju ste očekivali.
Kvalitetan pelet ima veoma nizak sadržaj vlage, po pravilu ispod deset odsto, i upravo zbog te suvoće ima visoku kalorijsku vrednost i gori čisto. Kada takav pelet stoji u prostoru sa vlažnim vazduhom, on upija vlagu kroz površinu granule i njegov sadržaj vode raste iz nedelje u nedelju. Voda u gorivu ne gori, nego se u peći prvo mora isušiti, pa se deo toplote troši na isparavanje umesto na grejanje prostora. Posledica je da ista kilograma peleta daje manje toplote, a peć radi jače da bi postigla istu temperaturu.
Prvi znak je da se granule lako lome i mrve između prstiju, dok suv i dobar pelet pri pritisku pruža otpor. Drugi znak je povećana količina prašine na dnu džaka, treći je da granule postanu blago mekše i izgube glatku i sjajnu površinu. U radu peći javljaju se dugo paljenje, treperav plamen, više pepela i češće gašenje, jer vlažan pelet ne oslobađa toplotu ravnomerno. Ako pelet u čaši vode odmah pluta i raspada se u kašu, njegova struktura je već popustila.
Idealan prostor je suv, provetren i sa stabilnom temperaturom, bez direktnog kontakta sa zemljom i bez kapanja vode. To u praksi znači suva garaža, ostava, ograđen deo šupe ili suv podrum bez podzemne vode i bez mirisa vlage. Prostorija u kojoj na zidovima postoje mrlje ili miris buđi nije dobra, jer vlažan vazduh u toj prostoriji ne dolazi od peleta nego od zidova. Ako se u prostoriji zimi pojavljuje kondenzacija na prozorima, pelet se sklanja od spoljnih zidova prema unutrašnjosti.
Beton je materijal koji stalno vlaži i propušta vlagu iz zemlje, i ta vlaga prolazi kroz najlon džaka koji je samo delimično nepropustan. Zbog toga se pelet uvek postavlja na drvenu paletu ili letvice, tako da ispod donjeg reda ostane nekoliko centimetara vazduha. Isti princip važi za rasuti pelet u koševima, gde se dno podiže od podloge i izoluje. Ta jedna paleta je razlika između peleta koji do marta ostane suv i peleta koji na dnu postane vlažan i praškast.
Spoljni zidovi zimi imaju nižu temperaturu od vazduha u prostoriji, pa se na njima kondenzuje vlaga. Ako je paleta prislonjena na takav zid, poslednji red džakova preuzima tu vlagu. Praktično pravilo je desetak centimetara vazduha između džakova i zida, kako bi vazduh mogao da cirkuliše. Paleta se takođe ne postavlja ispod prozora koji propušta vodu, ni ispod cevi i bojlera koji mogu kapati.
Originalni džak je najbolja zaštita koju pelet može imati, jer je zatvoren i sadrži minimum vazduha. Zbog toga se džakovi otvaraju pojedinačno, po potrebi, a ne unapred. Kada je paleta oštećena ili je folija probušena, praktično rešenje je prekrivanje paletom folijom ili ceradom sa gornje strane, uz otvorene strane radi provetravanja. Presipanje celokupne količine u bunkere i kante ima smisla samo kada je posuda potpuno suva i zatvorena, i to za količinu koja se troši u kratkom roku.
U suvom i pravilno organizovanom prostoru pelet zadržava svoje karakteristike više od godine, jer u njemu nema procesa koji kvari materiju kao kod hrane. Sve zavisi od vlage, pa u vlažnoj prostoriji pelet propada za jednu sezonu, a u suvoj ostaje ispravan i dve. Zato je čuvanje peleta iz sezone u sezonu potpuno moguće i mnogi kupci to i rade kada nabave veću količinu. Bitno je samo da se stari pelet troši pre novog, dakle da se paleta iz prethodne godine stavi na dostupnije mesto.
Na otvorenom se javljaju dva problema koja ne rešava nikakva cerada. Prvi je kondenzacija ispod folije, gde se pri dnevnim promenama temperature vlaga skuplja sa unutrašnje strane i kaplje na džakove. Drugi je voda koja se sliva do dna palete i koju donji red upije za nekoliko dana. Ako drugog prostora nema, minimum je visoka paleta, prekrivanje samo gornje strane, otvorene bočne strane za protok vazduha i planiranje da se ta količina potroši u kratkom roku.
Ovo je informacija koja pomaže pri planiranju ostave. Jedna tona peleta u džakovima od petnaest kilograma najčešće stoji na jednoj paleti, sa džakovima poređanim u redove, i zauzima površinu nešto veću od jednog kvadratnog metra, sa visinom od oko sto pedeset do sto sedamdeset centimetara. Praktično to znači da za tri tone peleta treba obezbediti oko četiri kvadratna metra poda, uz dodatni prostor za prilaz i rukovanje. Kada se prostor planira unapred, dostava se obavlja brzo i džakovi ne završe nabacani po nepredviđenim mestima.
Zimi se pelet nosi svakodnevno, pa se raspored isplati promisliti u avgustu. Paleta se postavlja tako da postoji slobodan prilaz sa jedne strane, na dohvat ruke se drži nekoliko džakova za tekuću potrošnju, a pored peći se ostavlja mesto za jedan otvoren džak i posudu za sipanje. Korisno je i da se prašina sa dna džaka ne baca u rezervoar peći, jer ona povećava količinu pepela i češće zaprljanje gorionika. Metla, lopatica i vedro za pepeo stoje na istom mestu, kako bi održavanje trajalo nekoliko minuta.
Vlažan pelet ne kvari samo potrošnju nego i uređaj. Pri sagorevanju vlažnog goriva temperatura u komori je niža, pa se u gorioniku i na dimovodnim putevima brže stvaraju čađ i katranaste naslage. Te naslage smanjuju protok vazduha, dodatno pogoršavaju sagorevanje i vode do češćih grešaka i gašenja. Zbog toga pravilno skladištenje nije samo pitanje potrošnje goriva, već i pitanje veka trajanja peći i sigurnosti sistema za odvod dimnih gasova.
Ako je vlažan samo donji red na paleti, ti džakovi se izmeste na suvo i provetreno mesto i troše prvi, u manjim količinama pomešani sa suvim peletom. Pelet koji se već raspao u prašinu ne treba sipati u peć u većoj količini, jer prašina zapušava puž i gorionik i pravi neravnomerno sagorevanje. Sušenje peleta u prostoriji je moguće samo za manje količine i uz dobro provetravanje, i to nikada blizu otvorenog plamena ili same peći. Najbolje rešenje je uvek prevencija, dakle podignuta paleta, odmak od zida i suva prostorija, jer se pelet posle vlaženja nikada ne vraća u prvobitno stanje.
