Svake jeseni ista priča se ponavlja, cena peleta raste, prodavci ostaju bez robe, a kupci čekaju isporuku u redovima. Cena peleta nije stalna i zavisi od više faktora, od sirovine do trenutka u kom kupujete. Mnogi vozači goriva prate cene na pumpi, ali retko ko prati kako se kreće cena ogreva. U nastavku objašnjavamo kako se računa količina, šta utiče na cenu i kako kupiti pelet pametno i na vreme.
Pelet se najčešće prodaje u džakovima od 15 kilograma, koji su praktični za nošenje i sipanje u peć. Džakovi se slažu na drvene palete, a jedna paleta obično sadrži oko 65 do 70 džakova, što je približno jedna tona peleta. Tačan broj džakova po paleti razlikuje se od proizvođača do proizvođača, pa je dobro proveriti ukupnu težinu na deklaraciji. Za veće kotlove postoji i pelet u velikim vrećama od nekoliko stotina kilograma, kao i rasuti pelet koji se upumpava u silos. Za većinu domaćinstava džakovi na paleti ostaju najpraktičnije rešenje. Kupovina na paletu obično je povoljnija od kupovine pojedinačnih džakova.
Jedna tona peleta sadrži oko 67 džakova od 15 kilograma. Taj broj je koristan kada računate potrebu za celu sezonu i upoređujete ponude različitih prodavaca. Neki prodavci navode cenu po džaku, drugi po paleti, a treći po toni, pa je lako pogrešiti pri poređenju. Najbolje je sve svesti na cenu po kilogramu ili po toni. Tako se jasno vidi koja ponuda je stvarno povoljnija. Pri tome treba uzeti u obzir i da li je dostava uračunata u cenu.
Na cenu peleta najviše utiču cena i dostupnost drvne sirovine, troškovi energije potrebne za sušenje i presovanje, kao i troškovi transporta. Velika potražnja pred zimu dodatno podiže cenu, naročito kada kupci masovno kreću u kupovinu u isto vreme. Na tržište utiču i cene drugih energenata, jer kada poskupe gas ili struja, više ljudi prelazi na pelet. Kvalitet takođe ima svoju cenu, pa je sertifikovan A1 pelet obično skuplji od peleta nepoznatog porekla. Razlika u ceni često se vrati kroz manju potrošnju i manje pepela. Najjeftiniji pelet retko je i najisplativiji.
Iskustvo iz prethodnih godina pokazuje da je najbolje vreme za kupovinu peleta kraj proleća i leto. Potražnja je tada najmanja, izbor najveći, a cene obično niže nego u jesen. Proizvođači u tom periodu popunjavaju magacine i nude stabilne uslove. Kupci koji čekaju prve hladne dane često plaćaju više i biraju između onoga što je ostalo. Rana kupovina daje i više vremena da se pelet pravilno uskladišti. Ako ste propustili letnji period, septembar i početak oktobra i dalje su bolji od sredine zime.
Pred početak grejne sezone potražnja naglo raste, a proizvodnja ne može da se poveća preko noći. Nestašica peleta u jeku zime nije retkost, naročito kada je jesen hladnija nego obično. Prodavci tada imaju ograničene količine, a isporuke kasne i po nekoliko nedelja. Pojedinci koriste situaciju i nude pelet lošijeg kvaliteta po visokoj ceni. Kupovina u poslednjem trenutku zato često znači i višu cenu i slabiji izbor. Planiranje unapred je najbolja zaštita od ovakvih situacija.
Količina zavisi od veličine prostora, izolacije i vrste uređaja. Prosečna kuća srednje veličine sa dobrom izolacijom obično potroši između tri i pet tona peleta za zimu, dok stan ili vikendica troše znatno manje. Najpouzdaniji podatak je sopstvena potrošnja iz prethodne sezone. Ako grejete peletom prvi put, preporuka je kupiti količinu za veći deo zime, uz mogućnost dopune. Kupovina previše peleta nije problem ako ga imate gde da čuvate, jer se neiskorišćen pelet koristi i sledeće godine. Nedostatak peleta usred januara znatno je veći problem.
Većina prodavaca nudi dostavu peleta na kućnu adresu, a uslovi zavise od količine i udaljenosti. Za veće porudžbine, obično od jedne tone, dostava je često uključena ili povoljnija. Pre dolaska kamiona treba proveriti da li vozilo može da priđe mestu istovara, jer paleta teži oko tone i zahteva viljuškar ili ručni viljuškar. Ukoliko se pelet nosi u podrum ili na sprat, dobro je unapred dogovoriti istovar i unošenje. Pri prijemu treba proveriti da li su džakovi neoštećeni i suvi. Oštećeni džakovi mogu da propuste vlagu tokom skladištenja.
Pri poređenju cena peleta nije dovoljno gledati samo cenu po džaku. Treba proveriti težinu džaka, broj džakova na paleti, kvalitet i poreklo peleta, kao i da li je u cenu uključena dostava. Neki prodavci nude nižu cenu, ali naplaćuju dostavu, istovar ili paletu posebno. Sertifikat kvaliteta i ime proizvođača na džaku ukazuju na ozbiljnog dobavljača. Pelet bez ikakve deklaracije nosi rizik od visoke vlažnosti i velike količine pepela. Uporediva ponuda je ona u kojoj znate tačno šta dobijate za uloženi novac.
Jeftin pelet na prvi pogled deluje kao ušteda, ali u praksi često košta više. Pelet lošeg kvaliteta ima veću vlažnost i više pepela, zbog čega se troši više džakova za istu toplotu. Peć se češće čisti, brže prlja staklo i dimovodne kanale, a ponekad se i gasi zbog nakupljenog pepela u ložištu. Kod kotlova loš pelet može da zapuši pužni transporter i izazove kvar. Kada se sve sabere, kvalitetniji pelet po nešto višoj ceni često ispada povoljniji. Isplativost se meri toplotom koju dobijete, a ne cenom džaka.
Grejanje na pelet je lakše planirati kada se kupovina rasporedi unapred. Mnogi korisnici kupuju pelet u više navrata, deo leti po nižoj ceni, a ostatak u jesen, kako bi rasporedili troškove. Pojedini prodavci nude i mogućnost plaćanja po dogovoru ili u ratama, što olakšava kupovinu veće količine. Praćenje potrošnje tokom sezone pomaže da se naredne godine tačnije proceni potrebna količina. Dobra izolacija prostora i pravilno podešena peć smanjuju troškove više nego bilo koja akcija. Planiranje je najbolji način da topla zima ne postane skupa zima.
