Svake jeseni ista priča. Na oglasima, stovarištima i pored puta prodaje se pelet po raznim cenama, u džakovima koji izgledaju gotovo isto. Kupac bira najčešće po ceni, a onda tokom zime shvati da peć pravi previše pepela, gorionik se zapušava, a džak se troši brže nego što je očekivao. Kvalitet peleta ne vidi se uvek na prvi pogled, ali postoje znaci koje svako može da proveri pre nego što kupi celu zimu unapred. Ko zna na šta da gleda, štedi novac, nerve i peć.
Pelet je presovana drvena masa, najčešće od piljevine i strugotine. Kada je napravljen od čistog drveta, bez kore i primesa, gori ravnomerno, daje mnogo toplote i ostavlja malo pepela. Kada u sebi ima kore, prašine, zemlje ili vlage, gori lošije i prlja peć. Loš pelet može da zapuši gorionik, stvori šljaku i oštetiti delove peći. Razlika u ceni po toni brzo se izgubi kroz veću potrošnju i češće čišćenje.
Najpoznatiji evropski standard za kvalitet peleta je ENplus, a najviša klasa za kućnu upotrebu je A1. Sertifikovani pelet mora da ispuni stroge uslove za vlagu, pepeo, kalorijsku vrednost, dimenzije i udeo sitnih čestica. Oznaka i broj sertifikata nalaze se na džaku. Ipak, treba biti oprezan, jer se na tržištu pojavljuju i džakovi sa logom bez pravog sertifikata. Pelet A1 klase je najsigurniji izbor za peći i kotlove u domaćinstvu.
Za kućne peći i kotlove najčešće se koristi pelet prečnika 6 milimetara, ređe 8 milimetara. Peći su podešene za određeni prečnik, pa pogrešan pelet može da se zaglavi u pužnici ili gori neravnomerno. Dužina granula treba da bude ujednačena. Previše dugačke granule mogu blokirati dovod, a previše kratke i izlomljene znače da je pelet mekan ili oštećen u transportu.
Kada se otvori džak, na dnu uvek ima malo prašine. Kod dobrog peleta to je zanemarljiva količina. Ako dno džaka liči na kesu piljevine, pelet je slabo presovan ili se mrvi u transportu. Prašina u peletu povećava pepeo, prlja staklo i može da izazove neravnomerno sagorevanje. Pri kupovini većih količina vredi otvoriti jedan džak i proveriti.
Kvalitetne granule su tvrde, glatke i blago sjajne po površini, jer se tokom presovanja prirodni lignin iz drveta topi i povezuje masu. Ako se granula lako lomi prstima ili se mrvi kada je protrljate, pelet je mekan. Mekan pelet se raspada u spremištu peći i pravi prašinu. Površina sa sitnim pukotinama može značiti da je pelet upio vlagu.
Mnogi kupci misle da je svetliji pelet uvek bolji. Boja zavisi od vrste drveta i načina proizvodnje. Bukov pelet je obično nešto tamniji od čamovog, a pelet od četinara svetao. Tamne tačke i sivkasta boja mogu da ukažu na koru ili primese, ali boja sama po sebi nije presudna. Važnije je kako pelet gori i koliko pepela ostavlja.
Dobar pelet miriše na drvo, prijatno i blago. Ako se oseti miris hemikalija, ustajalosti, buđi ili lepka, nešto nije u redu. Pelet koji miriše na vlagu verovatno je stajao na mokrom mestu. Prirodan miris drveta je jedan od najjednostavnijih znakova kvaliteta koji svako može da proveri.
Kvalitetan pelet ima nizak procenat vlage, obično ispod deset procenata. Vlaga smanjuje kalorijsku vrednost jer se deo energije troši na isparavanje vode. Vlažan pelet se nadima, raspada i lepi u spremištu. Džak koji je pocepan ili je stajao na kiši treba odvojiti i ne koristiti u peći dok se ne proveri. Pravilno skladištenje čuva kvalitet tokom cele sezone.
Jedan od najboljih testova je praćenje pepela posle nekoliko dana grejanja. Kod dobrog peleta pepela ima malo, sitan je i svetao. Kod lošeg peleta pepeo je obilan, a u gorioniku se stvaraju tvrde grudvice, takozvana šljaka. Šljaka smanjuje dotok vazduha i može da ugasi peć. Ako posle prelaska na nov pelet primetite mnogo više pepela, uzrok je verovatno u kvalitetu.
Kalorijska vrednost peleta pokazuje koliko toplote daje jedan kilogram. Kvalitetan drveni pelet ima ujednačenu kalorijsku vrednost, pa se lakše proceni koliko džakova treba za zimu. Pelet sa mnogo vlage, kore i primesa daje manje toplote, pa se troši više džakova za istu temperaturu. Zato jeftiniji pelet ponekad na kraju zime košta više.
Neki kupci rade jednostavan test, nekoliko granula se stavi u čašu vode. Kvalitetan pelet obično brzo nabubri i raspadne se na piljevinu, jer je napravljen od čistog drveta bez veziva. Ako granule dugo ostanu tvrde, mogu sadržati dodatke. Ovaj test nije laboratorijska analiza, ali može biti koristan pokazatelj pri izboru.
Česte greške su kupovina samo po najnižoj ceni, kupovina od nepoznatih prodavaca bez računa i bez provere džaka, kupovina celog sezonskog zaliha bez probe i skladištenje na vlažnom mestu. Pelet sa oglasa može biti dobar, ali bez provere je rizik. Pametno je kupiti nekoliko džakova, probati ih u svojoj peći i tek onda poručiti veću količinu.
Pouzdan prodavac zna poreklo peleta, ima stalne dobavljače i može da pokaže sertifikat ili analizu. Pelet se čuva u suvom skladištu, na paletama, u neoštećenim džakovima. Dostava peleta na adresu sa istovarom i savetima za skladištenje pokazuje da prodavac brine o kupcu i posle prodaje. Za kupce iz Sremčice, Surčina, Obrenovca, Grocke i drugih delova Beograda važna je i redovnost isporuke tokom sezone.
Isti pelet može da se ponaša različito u različitim pećima. Neke peći su osetljivije na pepeo, neke na dužinu granula. Ako vam proizvođač peći preporučuje određenu klasu peleta, držite se toga. Podešavanje peći prema peletu koji koristite dodatno poboljšava sagorevanje i smanjuje potrošnju.
Kvalitetan pelet se prepoznaje po malo prašine, tvrdim granulama, prirodnom mirisu i malo pepela. Nekoliko minuta provere pre kupovine štedi mnogo više tokom zime.
