Peć na pelet se u većini domova kupuje jednom u deset ili petnaest godina, a od te odluke zavisi kako će cela kuća biti topla i koliko će goriva odlaziti svake zime. Najčešća greška je izbor po ceni i izgledu, bez računa o kvadraturi, izolaciji i tipu grejanja. Kada se pođe od potrebne toplote, a ne od kataloga, izbor se svede na dve ili tri prave opcije.
Snaga se ne bira po broju kvadrata nego po toplotnim potrebama prostora, ali se za orijentaciju koristi jednostavno pravilo. Za dobro izolovanu kuću sa novom stolarijom potrebno je oko šezdeset do sedamdeset vati po kvadratnom metru, dok stariji objekti bez izolacije traže i preko sto vati po kvadratnom metru. Praktično, za stotinu kvadrata u izolovanoj kući to je peć od sedam do osam kilovata, a u neizolovanoj i deset do dvanaest. Ovaj račun vredi proveriti sa stručnim licem, jer visina plafona, broj spoljnih zidova i orijentacija kuće menjaju rezultat.
Kupci često uzmu jaču peć u uverenju da će raditi manje. U praksi se dogodi obrnuto, jer prejaka peć stalno radi u ciklusima paljenja i gašenja ili na najnižem stepenu, gde je sagorevanje najmanje efikasno i gde se najviše stvara pepeo i čađ. Ista peć na optimalnom režimu troši manje goriva i manje se prlja. Prevelika peć uz to pregreje prostoriju u kojoj stoji, pa se otvaraju prozori i toplota bukvalno izlazi u dvorište.
Klasična peć na pelet greje samo prostoriju u kojoj se nalazi i prirodno raznosi toplotu kroz vrata i hodnik. Kanalna peć ima ventilator i cevi kojima se topao vazduh sprovodi u jednu ili dve susedne prostorije, pa je rešenje za kuće sa nekoliko manjih soba. Termo peć i kotao greju vodu za radijatore ili podno grejanje, dakle rade kao centralno grejanje celog objekta. Za jednu prostoriju i vikendicu logična je klasična peć, za sprat sa nekoliko soba kanalna, a za celu kuću kotao ili termo peć sa akumulacijom.
Kotao ima smisla kada u kući već postoji instalacija radijatorskog grejanja ili kada se gradi novo grejanje za više od pedeset do šezdeset kvadrata sa više prostorija. Prednosti kotla su veći rezervoar za pelet, dakle rad bez dopunjavanja po nekoliko dana, ravnomerna toplota u celoj kući i mogućnost pripreme tople vode. Nedostaci su veća početna investicija, potreban prostor za kotlarnicu i instalacija koju izvodi stručno lice. Kotao se najčešće postavlja u pomoćnu prostoriju, čime u stambenom delu nema prašine i nošenja džakova.
Rezervoar određuje koliko često se peć dopunjava, i to je najveća praktična razlika u svakodnevnom životu. Peć sa rezervoarom od petnaest kilograma na srednjem režimu radi približno jedan dan, dok kotlovi sa rezervoarom od sto i više kilograma rade nedelju dana bez dodavanja. Ako u kući nema nikoga tokom dana, veći rezervoar znači i sigurnost da se grejanje neće ugasiti. Kod kotlova postoji i opcija spoljnog koša sa dovodom peleta, koja dodatno smanjuje broj dopunjavanja.
Peć na pelet ima ventilator koji izbacuje dimne gasove, pa se ne ponaša kao peć na drva sa prirodnom promajom. Temperatura dimnih gasova je niža, pa se u starom i širokom zidanom dimnjaku javlja kondenzacija i vlaženje dimnjaka. Zbog toga se koristi dimnjak odgovarajućeg preseka, po pravilu inoks cev odgovarajućeg promera koja se uvlači u postojeći dimnjak, sa hermetičkim spojevima i odvodom kondenzata. Instalaciju i priključenje izvodi stručno lice, a dimnjak se pre sezone pregleda i očisti.
Peć na pelet troši vazduh za sagorevanje, pa prostorija mora imati dovod svežeg vazduha. U modernim kućama sa zatvorenom stolarijom to je često poseban otvor ili direktni dovod vazduha u peć sa spoljne strane. Uz to se postavlja detektor ugljen monoksida u prostoriji, jer je ugljen monoksid bez mirisa i boje i jedina zaštita je uređaj koji ga otkriva. Oko peći se poštuju rastojanja od zapaljivih materijala koja proizvođač propisuje, a podloga ispod peći mora biti nezapaljiva.
Ovo je razlika koju mnogi otkriju prvi put kada dođe kvar na mreži. Peć na pelet radi na struju, jer struju troše puž za dovod peleta, ventilator i elektronika, pa bez struje peć prestaje da radi. Kod klasične peći nakon nestanka struje ostaje toplota i peć se sama startuje kada napajanje vrati. Kod kotla sa vodenim sistemom preporučuje se uređaj za neprekidno napajanje, jer pumpa treba da raznosi toplotu iz kotla i posle prekida rada.
Osim snage, važni su stepen korisnosti, dakle procenat energije goriva koji se pretvara u toplotu, i raspon rada od najnižeg do najvišeg stepena. Bitno je i da li peć ima programator za dnevni i nedeljni rad, sobni termostat ili mogućnost priključenja termostata, kao i automatsko čišćenje gorionika. Nivo šuma ventilatora je bitan kada peć stoji u prostoriji u kojoj se spava. Na kraju, proverava se dostupnost servisa i rezervnih delova, jer se puž, upaljač i ventilator vremenom menjaju.
Sve tehničke karakteristike važe za gorivo za koje je uređaj predviđen, a to je najčešće pelet promera šest milimetara sa niskim sadržajem pepela i vlage. Peć koja radi na kvalitetnom peletu manje se prlja, ima stabilan plamen i duže periode između čišćenja. Ako se u istu peć stavlja pelet sa visokim procentom pepela, gorionik se zapuni brže, javljaju se greške i uređaj radi pod stalnim naprezanjem. Zato se pri izboru peći odmah planira i pouzdan izvor goriva istog kvaliteta kroz celu sezonu.
Investicija u peć ili kotao se vraća kroz razliku u ceni goriva, ali se ta razlika najviše osvaja kroz pravilno dimenzionisanje i izolaciju. Ista kuća sa dobrom stolarijom i izolovanim tavanom može da troši trećinu manje goriva od identične kuće bez tih ulaganja, a to znači i manju peć i manju godišnju količinu peleta. Zbog toga se pre kupovine uređaja isplati proveriti gde toplota beži, dakle tavan, prozori, ulazna vrata i neizolovan pod. Grejanje na pelet daje najbolji rezultat kada je uređaj dobro odabran, dimnjak ispravan, a kuća pripremljena da toplotu zadrži.
Najbolje vreme za odluke je leto i rani jesen, kada su serviseri i dimnjačari dostupni, a nabavka goriva mirna. Plan ima nekoliko koraka, izbor snage po kvadraturi i izolaciji, provera dimnjaka i dovoda vazduha, instalacija od strane stručnog lica, nabavka detektora ugljen monoksida i obezbeđenje suvog prostora za pelet. Uz to se rezerviše količina goriva za celu zimu kako se ne bi kupovalo u naletima usred sezone. Ko taj plan uradi na vreme, celu zimu provede sa stabilnom toplotom i bez neprijatnih iznenađenja.
